Главна страна
Сјајан чланак

Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије био је масовна омладинска друштвено-политичка организација која је радила на окупљању и организовању омладине Југославије и њиховом укључивању у Народноослободилачки покрет (НОП), у циљу ефикасније борбе против окупатора, као и политичког и просветног уздизања младих.
Основан је у току Народноослободилачког рата (НОР) 27. децембра 1942. у Бихаћу, када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке омладинске организације. Представљо је јединствену омладинску организацију, која је окупљала и деловала међу омладином, а у њеном саставу био је и Савез пионира Југославије, основан истовремено када и УСАОЈ. Руководећу улогу у раду УСАОЈ имао је Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) који је развијао политичко јединство и револуционарну свест. Уз Антифашистички фронт жена (АФЖ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности УСАОЈ концентрисане су на организовање омладине и њено активно прикључивање јединицама Народноослободилачке војске (НОВЈ), као и деловање у позадини помажући помоћ органима народне власти, организовању омладинских радних акција, развијању братства и јединства међу младима, културно-просветном уздизању младих и др. Након ослобођења Југославије, омладина се активно укључила у послове обнове и изградње земље, спровођења првог петогодишњег плана, а омладински полет и стваралаштво снажно су испољени и у областима економског, политичког и културног живота. УСАОЈ се после ослобођења знатно омасовио и организационо и идејно-политички оформио у јединствену омладинску организацију, па је у складу са тим на Трећем конгресу, одржаном маја 1946. у Загребу променио назив у Народна омладина Југославије (НОЈ). Одлукама Петог конгреса КПЈ, одржан је 15. децембра 1948. заједнички Конгрес СКОЈ и НОЈ на коме је донета резолуција о спајању ове две организације у јединствену Народну омладину Југославије. У току постојања одржана су три конгреса УСАОЈ, а његови председници били су Иво Лола Рибар, Стане Кавчич и Ратко Дугоњић.
Добар чланак

Хомер Џеј Симпсон (енгл. Homer Jay Simpson) измишљени је лик у цртаној телевизијској серији Симпсонови. Глас му је посудио Ден Кастеланета, а први пут се појавио на телевизији у Шоуу Трејсија Алмана под називом Good night (срп. Лаку ноћ).
Један је од пет чланова породице и постао је најпопуларнији и најутицајнији лик у серији, нарочито након дугометражног филма. Хомер осликава неколико стереотипова америчке радничке класе: он је прост, предебео, неспособан, трапав, непромишљен и на граници алкохолизма. Упркос рутини његовог предрадског живота, имао је неколико невероватних искустава. Повремено је показивао велики интелект и спремност кад год би то ситуација захтевала, као и интегритет који осликава његове вредности — укључујући сурову оданост и заштитнички однос према породици. Кастеланета га описује као „пса заробљеног у телу човека”; такође каже да је „невероватно одан — не потпуно чист — али морате га волети”.
Изабрани списак

Филмографија Андреја Звјагинцева обухвата краткометражне и дугометражне игране филмове, режију једне телевизијске серије као и глумачке улоге.
Након што је дипломирао глуму на уметничкој Академији у Новосибирску, Андреј Звјагинцев се сели у Москву где покушава да отпочне своју каријеру. На почетку живота у Москви, радио је низ нископлаћених послова: чистио је куће, дувао лишће са путева, разбијао лед и лопатао снег током зиме. Остварио је неколико мањих улога на телевизији, филму и режирао је неколико реклама пре него што је режирао свој први ауторски филм Повратак 2003. године.
У својим филмовима, често користи дугачке кадрове и критички приказује савременог човека и руско друштво.
Вести
- 25. октобар — На парламентарним изборима у Србији победу је однела Студентска листа, са апсолутном већином. (на слици) Прославе победника су одржане у свим већим градовима Србије.
- 25. октобар — У другом кругу председничких избора у Бразилу победу је однео актуелни председник Луиз Инасио Лула да Силва.
- 19. октобар — Бирачи у Алберти су гласали да не траже обавезујући референдум о независности од Канаде, резултатом 75 : 25%.
- 10. октобар — Снажан земљотрес магнитуде 7,7 погодио је јужну обалу Панаме.
- 7—12. октобар — Објављени добитници Нобелових награда за 2026: Анри Каган и Кенсо Соај за хемију; Франсис Халзен за физику; Карл Дајсерот, Петер Хегеман и Георг Нагел за физиологију или медицину, Ен Карсон за књижевност и Наванетем Пилај за мир.
- 7. октобар — Јустина Широка Пуља је изабрана за председницу Републике Косово.
- 6. октобар — Бивши шеф немачке Савезне обавештајне службе (БНД), Аугуст Ханинг, ухапшен је под сумњом за велеиздају, шпијунажу и нелегално прибављање државних тајни.
На данашњи дан
- 1806 — Наполеонове трупе ушле у Берлин после победе над Прусима у бици код Јене.
- 1810 — САД су анектирале бившу шпанску колонију Западну Флориду.
- 1918 — Британске, француске и италијанске снаге поразиле, у Првом светском рату, аустроугарску војску у бици код Виторија Венета.
- 1944 — Немачка војска је заузела Банску Бистрицу, центар Словачког националног устанка, чиме је тај устанак угушен.
- 1966 — Генерална скупштина Уједињених нација је одузела Јужној Африци мандат над Југозападном Африком.
- 1969 — Јак земљотрес је погодио Бању Луку, усмртивши 17 особа и наневши велику материјалну штету.
- 1981 — Совјетска подморница С-363 се насукала у шведским територијалним водама.
Да ли сте знали?

- … да је Чарли Чаплин (на слици) једном приликом освојио трећу награду на такмичењу за свог двојника?
- … да удаљеност којом радио-таласи путују око Земље делимично зависи од броја Сунчевих пега у датом тренутку?
- … да на планети Земљи има толико злата да је целу прекрије слојем дебљине једног метра?
- … да Ескими имају преко 15 речи зa снег, али ниједну за рат?
- … да су Римљани веровали да зелена салата успављује, те да су је стога давали царевима пред спавање?
- … да су три пса преживела бродолом Титаника, када је у недељу — у ноћи 14/15. априла 1912. године — овај брод ударио о ледени брег?
- … да захваљујући 3D штампи, НАСА може да шаље алатке астронаутима е-поштом?
Изабрана слика
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 68,5 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 710.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 637.745 корисника отворило налог, а од тога је 1.508 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
Викиречник слободни речник
Викицитат слободни цитати
Викикњиге слободне књиге
Викизворник слободна библиотека
Викиверзитет слободни материјали за учење
Викиврсте директоријум врста
Медијавики развој вики софтвера
Википодаци слободна база знања
Викиостава слободно складиште медија
Википутовање слободни водич за путовања
Метавики координација заједнице